Spas

Spasio sam danas pticu,
da znaš, bila bi ponosna na mene.
Šetao sam maštom, uz našu rijeku,
po našoj obali,
kroz našu travu
i  u vodi čuo lepet krila.
Kako je dospjela tamo?
Tko bi ga znao.

Nije bila neka ljepotica
Tek crna, naivna, mokra ptica,
ali zapanjen sam bio,
njenom voljom da živi,
mada ranjena do kobi
prestrašena bježi
od spasonosnih ruku
k'o da u njim' spas ne leži

Potrčao sam zdušno
Ne bojeći se hladne vode
Uhvatio nježno rukam'
Njene slomljene slobode!
Spasio sam danas pticu,
Da znaš mrzila bi me javno,
jer, vidio sam da života joj nema
i zavrnuo joj tankim vratom

D. T.